Uoči Zadušnica, praznika posvećenog sećanju na preminule, ekipa „Glasa Kosova“ obišla je Srpsko pravoslavno groblje u Prištini, gde su zabeleženi prizori koji svedoče o zapuštenosti i dugogodišnjem zaboravu ovog mesta.
Na groblju, koje predstavlja jedno od najvažnijih svedočanstava višedecenijskog prisustva Srba u glavnom gradu Kosova, danas dominiraju polomljeni i porušeni nadgrobni spomenici, obrasla trava i tragovi propadanja. Na pojedinim parcelama spomenici su oboreni, oštećeni ili potpuno uništeni, dok su mnogi natpisi postali teško čitljivi.
Prema dostupnim istorijskim podacima, groblje je formirano tokom 20. veka i decenijama je bilo centralno mesto sahranjivanja pravoslavnih vernika iz Prištine. Na njemu su sahranjivane generacije porodica koje su ostavile dubok trag u društvenom, kulturnom i privrednom životu grada. Danas, međutim, ovo mesto retko posećuju čak i porodice pokojnika, što dodatno doprinosi njegovom propadanju.
Sagovornici koji povremeno obilaze groblje navode da su posete često otežane, dok su tragovi devastacije prisutni godinama unazad. Uprkos povremenim inicijativama čišćenja i uređenja, groblje ostaje bez sistemske brige i redovnog održavanja.
Za raseljene porodice, Zadušnice su dan kada se, makar u mislima, vraćaju svojim precima i mestima gde su sahranjeni njihovi najbliži. Ipak, prizori koje je zabeležila ekipa „Glasa Kosova“ svedoče da sećanje na mnoge od njih danas čuva samo kroz porodične uspomene i retke posete.
Srpsko groblje u Prištini tako ostaje ne samo mesto večnog počinka, već i simbol sećanja na zajednicu koja je decenijama bila deo ovog grada, ali i podsetnik na potrebu očuvanja verskog i kulturnog nasleđa svih zajednica.