Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci, koji je u crkvenom kalendaru označen crvenim slovom.
Praznik se slavi u znak sećanja na dan kada je trogodišnja Marija, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji u Jerusalimu. Po zavetu svojih roditelja, bila je posvećena službi Bogu, a čin uvođenja izvršio je prvosveštenik Zaharije, otac Svetog Jovana Preteče.
Prema predanju, Bogorodica je u hramu ostala do svoje dvanaeste godine, posvećena molitvi i postu. Nakon smrti roditelja, poverena je na brigu Josifu iz Nazareta, u čijem domu prima blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Vavedenje spada u dvanaest najvećih hrišćanskih praznika, a jedan je od pet posvećenih Presvetoj Bogorodici. Ujedno je i krsna slava velikog broja srpskih porodica, kao i hramovna slava manastira Hilandar na Svetoj Gori.
Praznik uvek pada u vreme Božićnog posta, pa je trpeza posna, a dozvoljena je riba. Mnogi vernici se na ovaj dan i pričešćuju.
U narodu se veruje da je Vavedenje praznik zaštite porodilja, te žene koje žele potomstvo odlaze u manastire i provode noć u molitvi. Praznik po tradiciji poštuju i stočari radi zaštite stoke, dok se po vremenskim prilikama tog dana proriče kakva će biti naredna godina.