EVROPSKA UNIJA poručila je da od budućih kosovskih institucija očekuje hitno i bezuslovno sprovođenje svih dogovora postignutih u dijalogu sa Beogradom, naglašavajući da je to jedini put ka evropskim integracijama.
Dok se na Kosovu čeka zvanična sertifikacija rezultata vanrednih izbora, na kojima je Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija odneo ubedljivu pobedu, iz sedišta EU u Briselu stižu precizna uputstva za novu izvršnu vlast. Fokus međunarodne zajednice biće na dva koloseka: normalizaciji odnosa i unutrašnjim reformama.
Dijalog bez “ali”
Kancelarija EU na Kosovu bila je jasna – nema više prostora za odlaganja. Od nove vlade se zahteva potpuna primena Sporazuma o putu ka normalizaciji, kao i svih prethodno potpisanih obaveza. Brisel insistira da se proces odvija bez ikakvih preduslova, što direktno adresira dosadašnju praksu uslovljavanja koraka u dijalogu.
Plan rasta: Sat otkucava
Poseban akcenat stavljen je na Plan rasta za Zapadni Balkan (2024–2027). Kako prenosi Kallxo, EU podseća Prištinu da je ovaj instrument finansijske podrške vremenski ograničen. Da bi Kosovo iskoristilo milionska sredstva namenjena ekonomskom snaženju, neophodno je da nova Skupština odmah po konstituisanju ratifikuje potrebne sporazume.
Prioriteti: Od korupcije do ekologije
Pored odnosa sa Beogradom, EU očekuje da Kurti i njegov kabinet fokus vrate na unutrašnja pitanja koja direktno utiču na građane:
- Vladavina prava: Intenziviranje borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
- Ekonomija i socijala: Unapređenje zdravstva, obrazovanja i zaštite životne sredine.
- Administracija: Ubrzanje reformi povezanih sa agendom EU.
Kurtijev prvi uslov
Iako je mandatar Aljbin Kurti tokom nedavnog sastanka sa izaslanikom EU Peterom Sorensenom izrazio konstruktivnost, on je već postavio prvu prepreku. Iz njegovog kabineta je saopšteno da je za dalji progres ključno da Srbija povuče pismo bivše premijerke Ane Brnabić deponovano u Briselu, čime se signalizira da će put do pune implementacije i dalje biti popločan teškim pregovorima.
S obzirom na to da Samoopredeljenje ima komotnu većinu od 57 poslanika, Brisel više ne prihvata izgovore o unutrašnjoj političkoj nestabilnosti kao razlog za stagnaciju.