Vršilac dužnosti zamenika premijera Kosova i šef pregovaračkog tima Prištine u dijalogu sa Beogradom Besnik Bisljimi izjavio je da predstoji „pet ili šest veoma važnih nedelja“ tokom kojih je, kako je naveo, potrebno pokazati konstruktivnost kako bi se pokrenuo proces integracije obrazovnih i zdravstvenih institucija koje i dalje funkcionišu u sistemu Srbije.
U intervjuu za Radio-televiziju Kosovo 2 (RTK2) na srpskom jeziku, Bisljimi je rekao da je vršilac dužnosti ministra za lokalnu samoupravu Eljbert Krasnići uputio poziv svim gradonačelnicima opština sa srpskom većinom na sastanak zakazan za 13. februar u 10 časova.
„Poziv je poslat prošle nedelje. Do danas imamo samo jednu potvrdu. Bilo bi dobro da gradonačelnici u ovoj fazi pokažu što veću odgovornost, jer dobrobit njihovih građana u velikoj meri zavisi od pristupa koji će imati u narednim nedeljama“, rekao je Bisljimi.
Prema njegovim rečima, gradonačelnici imaju ključnu ulogu u ovom procesu, s obzirom na široka ovlašćenja u oblasti obrazovanja i zdravstva, kao i budžete namenjene finansiranju tih sektora. Dodao je da opštine sa srpskom većinom imaju i dodatna ovlašćenja, kao i mogućnost finansijske podrške iz Srbije.
Integracija institucija u pravni sistem Kosova
Bisljimi je naveo da, prema stavu kosovskih vlasti, problem nije u sprovođenju zakona, već u statusu institucija koje funkcionišu u sistemu Srbije.
„Potrebno je vreme da se te institucije inkorporiraju u pravni okvir Kosova“, rekao je, dodajući da postoji inicijativa da se napravi iskorak u integraciji zdravstvenog i obrazovnog sistema.
Stanje zdravstva i bolnica u Severnoj Mitrovici
Govoreći o zdravstvenom sistemu, Bisljimi je naveo da je u toku inicijativa za izradu studije potreba zdravstvenog sektora na Kosovu, u saradnji sa međunarodnim donatorima.
Posebno se osvrnuo na bolnicu u Severnoj Mitrovici, ocenivši da „nije u dobrom stanju“.
„Nije dobro da se pacijenti zbog manjih intervencija ili potreba šalju u bolnice u Srbiji samo zato što su usluge besplatne. Postoji volja Vlade Kosova da unapredi zdravstvenu zaštitu i kvalitet obrazovanja u Severnoj Mitrovici“, rekao je Bisljimi.
Na Kosovu trenutno ne postoji sistem javnog zdravstvenog osiguranja, kakav postoji u Srbiji. Zdravstveno osiguranje dostupno je uglavnom putem privatnih osiguravajućih kompanija.
Zakon o strancima i zabrinutost srpske zajednice
Bisljimi je odbacio tvrdnje da bi Zakon o strancima mogao biti korišćen kao mehanizam pritiska na srpsku zajednicu.
„Zakon daje prava, ne ograničava ih. Nijedan stranac ne treba da se plaši ovog zakona. Osoba koja dobije status po ovom zakonu biće institucionalno zaštićena. Zakon nije selektivan i neće ciljati nijednu nacionalnost“, rekao je.
Reakcije Beograda i međunarodne zajednice
Tema integracije obrazovanja i zdravstva ponovo je aktuelizovana tokom poslednjih godina, posebno tokom prethodne godine, kada su kosovske vlasti preuzele objekte u kojima su bile smeštene pojedine institucije Republike Srbije.
Iz Beograda i srpske zajednice dolaze negativne reakcije, ali slabijeg intenziteta u odnosu na raniji period.
Međunarodni predstavnici, uključujući pojedine zapadne zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država, ističu da je integracija obrazovnog i zdravstvenog sistema potrebna, ali da mora biti sprovedena uz saglasnost i saradnju sa lokalnim Srbima.
Pritisci na obrazovne i zdravstvene institucije
Dodatne tenzije izazvalo je i uručenje dokumenta Prištinskog univerziteta rektoratu u Severnoj Mitrovici, kojim je ostavljen rok od mesec dana da se postigne sporazum o korišćenju objekta ili da se on napusti.
Istovremeno, najavljeno sprovođenje Zakona o strancima i vozilima moglo bi administrativno da oteža boravak studenata, profesora i zdravstvenih radnika ukoliko ne budu registrovani ili licencirani u kosovskom sistemu.
Izvor:KoSSev