Dok srpski seljak na barikadama krvari za opstanak, država je odgovorila jedinim jezikom koji zna – represijom. Umesto rešenja za mleko koje se prosipa, na kućne adrese paora širom Vojvodine i Šumadije jutros su ekspresno stigle prekršajne prijave. Poruka vlasti je jasna: lakše je kazniti domaćina nego obuzdati uvozni lobi.
Iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika (IOPS) poručuju da je policijska efikasnost fascinantna kada treba juriti traktore, ali nepostojeća kada treba hapsiti korumpirane političare. Blokade na više od 100 lokacija se nastavljaju, a Mrčajevci su ušli u 16. dan.
Dok se u centralnoj Srbiji poljoprivrednici rvaju sa policijom, seljak sa naših njiva gleda u ove blokade kao u sopstvenu sudbinu. Ako padne vojvođanski paor pod teretom kazni i uvoznog mleka u prahu, domaćin u enklavama može odmah da ugasi svetlo. Bez zaštite tržišta i uvođenja kvota, srpska poljoprivreda na Kosovu postaće samo istorijski pojam, a ne izvor života.
Poljoprivrednici su ostali jedinstveni. Nisu uspeli da ih posvađaju, nisu uspeli da ih zaplaše pretnjama lokalnih moćnika. Zahtevi su jasni:
- Momentano zaustavljanje policijske represije i povlačenje svih prijava.
- Hitna obustava uvoza poljoprivrednih proizvoda dok se domaće zalihe ne potroše.
- Uvođenje prelevmana i kvota na mleko i meso.
Ako razum ne pobedi pendrek, Srbija će se suočiti sa blokadama kakve do sada nisu viđene. Jer, kada seljaku uzmeš sve, ostaje mu samo traktor i ulica. A država bi trebalo da zna – najopasniji je onaj koji više nema šta da izgubi.
Država opstaje na ledjima seljaka! Od najtežih ratova do ekonomskih kriza, seljak je bio taj koji je prvi davao, a poslednji dobijao!