Ministri država članica EU raspravljaće u Briselu o politici proširenja, medjutim za to vreme Beograd i Priština se suočavaju sa optužnicama protiv visokih funkcionera, protestima, ekonomskim izazovima,a vladajuće partije koriste ,,Kosovo” kao najpouzdaniji politički štit. Brojni sporazumi, naročito Briselski i Ohridski, koji su namenjeni da normalizuju stanje na terenu zapravo su samo postali alat za politička delovanja, a Evropska unija koja je garant svega toga, kako vidimo, nema odgovarajuće mehanizme da svoj zadatak i ulogu ispuni…već samo apel da je neophodno da se svi sporazumi ispune da bi do proširenja EU došlo. U zaključcima se navodi da se od obe strane očekuje konstruktivan pristup, jačanje nezavisnosti pravosudje, slobode medija i funkcionisanje demokratskih institucija, uz izbegavanje jednostranih poteza koji mogu dovesti do destabilizacije situacije na terenu.
Kome zapravo ovo stanje odgovara? Gradjanima sigurno ne. Beograd ovo koristi za unutrašnje probleme i neispunjena obećanja, Prištini za demonstraciju ,,čvrste ruke”, a EU održava dijalog bez rezultata…jer rešenje zahteva odgovornost i kraj izgovora…